YOU TUBE demografija

 

Godine 1996. jedan od najuticajnijih svetskih demografa, Caldwel, rekao je da demografija iz perioda pre kompjutera često izgleda čudno staromodno. O enormnom značaju računarstva i informatike za dosadašnji i budući razvoj demografije gotovo da nije potrebno govoriti. Najnovije naučne tendencije i ultimativni razvoj informacionih tehnologija idu u prilog demografiji s obzirom na popularnost tzv. nauke o podacima. Time kvantitativna priroda demografije poprima neku vrstu revitalizacije. Mada je ona u suštini demografskih izučavanja i čini jezgro i nauke i veštine svakog demografa, ovim se uzdiže na drugi nivo i integriše u tehnološko društvo 21. veka.

Međutim, ovom prilikom naglašavam, možda neočekivano, drugu dimenziju informatičke podrške. Neposredan povod je velika popularnost pojedinih demografskih video -klipova postavljenih na You Tube, koji povećavaju pristupačnost demografskim sadržajima i njen vizibilitet. U čemu je tajna posećenih sajtova?

Kratak, petominutni ekspoze Hansa Roslinga (pokojnog švedskog profesora, akademika, statističara i lekara koji se bavio demografskim pitanjima) o obaranju mortaliteta u 200 zemalja tokom 200 godina imao je (do danas) skoro 10 miliona pregleda (https://www.youtube.com/watch?v=jbkSRLYSojo) . Ostali brojni prilozi i predavanja ovog stručnjaka predstavljaju najposećenije sajtove sa demografskom problematikom, jer se mere desetinama, pa i stotinama hiljada pregleda. Za posetioce You Tuba Rosling je sigurno najpoznatiji savremeni demograf. Sadržaji njegovih predavanja i prezentacija uglavnom se bave korelacijama demografskih fenomena i ekonomskih faktora. Pored ekspresevnih tumačenja, neočekivanih rekvizita koji naglašavaju atipičan i pojednostavljen pristup predavanju, najatraktivniji element je komjuterski program Gapminder. On omogućava da se bogata dokumentacija i složene statističke analize vizualizuju i animiraju na način koji je razumljiv i ljudima van struke. Pokretni interaktivni grafik u koji su pretočeni višedimenzionalni statistički proračuni sjajno prezentuje demografske procese i faktorske uticaje. Tako, nesumnjiva edukativnost i dokumantovanost sadržaja poprima i zabavnu formu pojačavajući prijemčivost izloženog materijala. Hans Rosling potvrđuje da demografska analiza može biti zabavna.

Značaj atraktivnih prikaza i moć kompjutera kao medija uočile su i brojne institucije. Joel Cohen sa Kolumbija univerziteta takođe korisiti dinamične forme vizuelnih prikaza, animaciju i mini dokumentarne priloge kao potporu izlaganju o porastu svetske populacije (https://www.youtube.com/watch?v=2vr44C_G0-o) . Pogledajte.

Mirjana Devedžić

Ingenioznost jednog londonskog trgovca

 

John Graunt (1620-1674) je bio bogati londonski trgovac. Tokom 17. veka Englesku su zadesile neke od najgorih godina kuge, te su podaci o umrlima i uzrocima smrti redovno prikupljani, kako bi se sprovodio zakon o karantinu.  “Gront nije znao kakvom slučajnošću pukom su njegove misli zaokupili popisi umrlih. Kao praktičnom čoveku bilo mu je čudno da tako mnogo činjenica koje se tako redovno sakupljaju bude tako malo iskorišćeno. Njegov prijatelj, začetnik ekonomije, Vilijam Peti (1623-1687) verovatno je podstakao njegovu radoznalost." (Borstin, 2001). Tako su nastala "Prirodna i politička opažanja na osnovu računa smrtnosti", delo koje je Graunt-a okarakterisalo kao jednog od začetnika demografske analize. Proučavajući evidenciju londonske parohije tokom 70 godina otkrio je učestalost smrtnosti od različitih uzroka, razliku u mortalitetu po polu i između gradskih i seoskih naselja. No, njegova najveća inovacija su bile tablice života/smrti u kojima je prikazao stope preživljavanja, odnosno na osnovu stvarnih zapažanja verovatnoću da neko doživi 6 i 76 godina, a zatim i procenat onih koji će doživeti svaku uzastupnu starost i njihov životni vek. Sličan račun je i u osnovi savremenih tablica mortaliteta, bez kojih ne može da funkcioniše nijedna osiguravajuća kuća.

Verovatno su Grount-u kao trgovcu brojevi bili bliski. Tako je ogromnu zbirku podataka o umrlima (nedeljni i sumirani godišnji podaci koje su prikupljale parohije) sveo u nekoliko preglednih tabela koje je jasno i kratko komentarisao. Obiman rad, veština postavljanja hipoteza, zamršene analize i neočekivani zaključci ukazuju na ingenioznost njegovog uma.

Godine 1662. njegova Zapažanja su publikovana u 50 primeraka i predstavljena Kraljevskom društvu. Grount-u je iskazana zahvalnost i predložen je za članstvo u Društvo. Istoričar Društva je zabeležio da je Grauntov prijem preporučio lično kralj Čarls II, dodajući da nisu prevagnule predrasude, jer je on bio "običan poslovni čovek". Naprotiv, kralj je  izjavio da ako nađu još takvih trgovaca, da ih obavezno sve prihvate, bez ikakvog odlaganja.

Spomenimo još Graunt-ove reči: "zadovoljstvo je raditi nešto novo, mada nikada toliko malo, a da se svetu ne dosadi obimnim prepisima".

 

Mirjana Devedžić